Aktuelni projekti

JKP „Beogradske elektrane“ deo je velikog investicionog projekta u okviru izgradnje postrojenja za preradu otpada u Vinči. Uloga preduzeća bila je da izgradi infrastrukturu za preuzimanje toplotne energije proizvedene u postrojenju za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u kompleksu sanitarne deponije Vinča.

Izgradnja transportnog toplovoda u dužini od gotovo 9 kilometara, započeta je u martu 2020. godine, a završena je krajem 2021, godine. I pored zahtevnih i obimnih radova, nepovoljnih meteoroloških uslova koji nisu išli na ruku radnicima na terenu, posao je završen u predvidjenom roku.

Tokom radova koji su trajali oko 22 meseca, izgradjena je prepumpna stanica (PPS 1 Vinča) u neposrednoj blizini deponije, kao i kompletan transportni toplovod. Privode se kraju i radovi na izgradnji pumpno / izmenjivačke stanice (PPIS) Konjarnik.

Skupština grada Beograda i „Beogradske elektrane“ su ponosni sto im je kroz mnoge projekte i izazove koji predstoje u narednih nekoliko godina povereno da budu deo investicionog ciklusa u našoj zemlji koji će biti jedan od najvećih realizovanih investicionih planova za razvoj i napredak Srbije i Beograda.

Realizacijom ovog projekta, pored rešavanja problema deponovanja komunalnog otpada, biće stvoreni uslovi da se zelena „energija“ dobijena spaljivanjem komunalnog otpada u elektrani na otpad u Vinči (EFW Vinča) iskoristi za zagrevanje stambenih i poslovnih prostora u sistemu JKP „Beogradske elektrane“.

Projektom je predvidjeno da se preuzeta toplotna energija distribuira potrošačima koji se toplotnom energijom sada snabdevaju iz toplane „Konjarnik“. Prema Ugovoru o javnom privatnom partnerstvu za upravljanje sanitarnom deponijom Vinča, obaveza Grada Beograda je da izgradi infrastrukturu za preuzimanje toplotne energije. Tu obavezu je Grad Beograd preneo na JKP „Beogradske elektrane“ koje je iz sopstvenih sredstava finansiralo izgradnju prepumpne stanice u blizini deponije Vinča, izgradnju toplovodne trase u dužini od oko devet kilometara, kao i prepumpnu izmenjivačku stanicu u toplani „Konjarnik“. Vrednost ove investicije je oko 2,7 milijade dinara.

Od ove investicije, korist ce imati JKP „Beogradseke elektrane“, korisnici ali i država Srbija. Naime, procena je da će „Beogradske elektrane“ imati manje troškove za kupovinu uvoznog prirodnog gasa.

Takodje, ono što je važno za „Beogradske elektrane“ je i to što će proizvodni kapacitet u Toplani „Konjarnik“ biti proširen za 56,5 megavata. To znači da će preduzeće biti u mogućnosti da proširi toplovodnu prežu i na područja koja nemaju izvedenu distributivnu toplovodnu infrastrukturu uz mogućnost da se na sistem daljinskog grejanja priključe novi korisnici.

Reč je o jednom od najznačajnijih nacionalnih energetskih projekata, koji će povezivati proizvodne kapacitete “Elektroprivrede Srbije” i “Beogradskih elektrana”. Toplotna energija iz TENT-A će biti iskorišćena za snabdevanje značajnog dela sadašnjeg konzuma “Beogradskih elektrana”, i to prevashodno područja Novog Beograda, Zemuna i potrošača na prostoru desne savske padine, putem distributivnog područja TO „Novi Beograd“, uz potencijalna proširenja, u zavisnosti od realizacije projekata povezivanja drugih distributivnih područja sa Novim Beogradom.

Direktna dobit projekta je smanjena potrošnja prirodnog gasa u proizvodnji toplotne energije u toplani „Novi Beograd“ i povećana energetska efikasnost TENT-A kroz kogenerativni rad – tj. istovremenu proizvodnju električne i toplotne energije, što dovodi do značajnih pozitivnih efekata na životnu sredinu i smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu.

Projektom je predviđeno da se iz blokova A3 – A6 termoelektrane Nikola Tesla A (TENT A) preuzima toplotna energija (kapacitet sistema za prenos toplotne energije do toplane Novi Beograd je 600 MWt) i da se transportuje do toplane „Novi Beograd“. Ta energija bi bila iskorišćena u postojećem distributivnom sistemu “Beogradskih elektrana”, odnosno, energija bi se isporučivala potrošačima sa drugih povezanih mreža, pre svega toplana “Dunav” i “Konjarnik”.

Ciljevi projekta su supstitucija uvoznog prirodnog gasa sa raspoloživom toplotnom energijom iz TENT-A, povećanje energetske bezbednosti i pouzdanosti sistema daljinskog grejanja, kao i smanjenje štetnih emisija na području Beograda. U planu je da se povraćaj kredita realizuje iz razlike proizvodne cene toplotne energije iz prirodnog gasa u “Beogradskim elektranama” i one koja će da bude preuzeta iz TENT-a.

Projekat obuhvata rekonstrukciju blokova i izgradnju izmenjivačke stanice u TENT-u, izgradnju predizolovanog toplovoda duzine 28 kilometara, izgradnju dve prepumpne stanice (Boljevci, Ostružnica) i pumpno-izmenjivačke stanice u toplani “Novi Beograd”.

Ugovor o Projektu izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd je zaključen 09.01.2020. godine, između JKP “Beogradske elektrane”, Grada Beograda i izvođača radova Power Construction Corporation of China.

Nakon brojnih pripremnih aktivnosti, tehničkog i finansijskog karaktera, realizacija Projekta je počela 01.12.2021. godine, i Projekat je trenutno u  fazi izrade projektne dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole.

Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ više od 12 godina kroz učešće u brojnim evropskim projektima kontinuirano radi na modernizaciji i unapređenju poslovanja kako bi korisnicima pružilo bolju i kvalitetniju uslugu i dalo svoj doprinos racionalnom korišćenju energije.

Prateći aktuelne trendove iz oblasti energetike, preduzeće se od 2009. godine uključilo u međunarodne projekte koje finansira ili sufinansira Evropska komisija. U protekloj deceniji „Beogradske elektrane“ su bile član više konzorcijuma za realizaciju više značajnih projekta iz paketa „FP7“ i „Horizont 2020“.

U skladu sa procedurama i pravilima za pripremanje i prijavljivanje predloga projekata, u poslednjih 12 godina prijavljeno je isto toliko projekata (12) od kojih je prihvaćeno i realizovano pet, dok je šesti još uvek u toku. Lako je zaključiti da je prosečna realizacija prijava projekata, u kojima su JKP „Beogradske elektrane“ deo međunarodnog konzorcijuma, odličnih 50%. Ovaj rezultat je još značajniji, ako se ima u vidu da je, prema zvaničnim podacima, broj prihvaćenih predloga projekata samo 5%.

Svi projekti su prvenstveno orjentisani ka potrebama potrošača uz primenu mera za racionalno korišćenje energije, primenu obnovljivih izvora energije i slično.

Pregled projekata je dat u sledećoj tabeli: